Blog

Ateroskleroza je učestala bolest savremenog čoveka. Bolest zvana tihi ubica. Razvija se uglavnom neopaženo, bez kliničkih simptoma. Posledice ateroskleroze vidljive su tek nakon potpunog razvoja ove bolesti. Najčešće se dijagnostifikuje prekasno i većinski se završava iznenadnim srčanim ili moždanim udarom, ponekad sa fatalnim ishodom.

I dalje su komplikacije nastale usled ateroskleroze, infarkt miokarda i posledice infarkta, uzrok najvećeg procenta smrtnosti u Srbiji i širom sveta.

Ateroskleroza je zadebljanje zida krvnog suda arterije, koje štrči u lumen krvnog suda i ispunjeno je žutim kašastim sadržajem. Ateroskleroza je najčešće oboljenje kardiovaskularnog sistema – srca i krvnih sudova. Patološka promena ateroskleroze je aterom ili aterosklerotični plak (ploča).

Ateroskleroza je najteži oblik arterioskleroze, degenerativnog procesa u arterijama, koji se javlja ranije ili kasnije u toku starenja organizma.

Ateroskleroza dugo ostaje bez kliničkih simptoma. Simptomi se javljaju kada aterom usled sve većeg nagomilavanja lipida (masti) poraste i dovede do suženja krvnog suda. Tada se javlja opasnost od kompletnog zapušenja krvnog suda, što rezultira srčanim ili moždanim udarom – infarktom, ili infarktom nekog drugog organa.

Vremenom, usled povećanja obima ateroma može doći do njegove rupture – pucanja, kada se nadoveže tromb.

Faktori rizika su neizmenljivi i izmenljivi.

Neizmenljivi faktori rizika su starenje, muški pol i genetika.

Izmenljivi faktori rizika su:

1. Pušenje
2. Hipertenzija – povišeni krvni pritisak
3. Povišene masnoće u krvi – hiperlipidemija: povišeni ukupni holesterol (hiperholesterolemija), povišeni trigliceridi (hipertrigliceridemija), povećanje LDL frakcije holesterola (LDL lipoprotein – loš holesterol)
4. Niske vrednosti HDL frakcije holesterola (dobar holetserol)
5. Dijabetes mellitus – šećerna bolest
6. Gojaznost
7. Fizička neaktivnost i A tip ličnosti – ličnost sa previše odgovornosti

Mehanizam nastanka ateroskleroze

Inicijator nastanka ateroskleroze je mehaničko oštećenje endotela, zida krvnog suda usled hipertenzije, fizičkih, hemijskih i toksičnih agenasa, ali i imunoloških.
Endotel vrši modulaciju vaskularnog mišićnog tonusa krvnog suda. Interakcijom sa trombocitima utiče na formiranje krvnih zrnaca – hemostazu. U endotelu se vrši metabolizam, odnsono sinteza (proizvodnja), konverzija (pretvaranje) i degradacija (razlaganje) regulatornih mehanizama. Endotel ima mnogobrojne funkcije od kojih mnoge bivaju oštećene kod ateroskleroze. Jedna od supstanci koja ima važnu ulogu u funkciji endotela je peptid bradikinin.

Poremećaj funkcije bradikinina, peptida koji izaziva vazodilataciju (širenje) arterija

Bradikinin ima antiagregacijski efekat na trombocite (sprečava međusobno lepljenje trombocita) i smanjuje deobu glatkih mišićnih ćelija zida krvnog suda, prisutne u aterosklerozi.

Ovome se suprostavlja endotelin, materija koja izaziva vazokonstrikciju (porast tonusa glatkomišićnih ćelija zida krvnog suda, što rezultira porastom krvnog pritiska) i oslobađanje drugih vazokonstriktornih supstanci kao što su angiotenzin II i serotonin. Istovremeno endotelin stimuliše simpatički nervni sistem na oslobađanje adrenalina i noradrenalina. Sve ovo dovodi do proliferacije (rasta) glatkomišićnih ćelija i hipertrofije (zadebljanja) zida krvnog suda, ali i do porasta arterijskog krvnog pritiska.

Faktori rizika za nastanak ateroskleroze

• Mehanička povreda zida krvnog suda arterije
• Povećani LDL holesterol (loši holetserol) izaziva endotelnu disfunkciju, što izaziva adheziju trombocita i infiltraciju monocita u intimu zida arterije
• Hipertenzija (povišeni krvni pritisak) je simptom ranog stadijum ateroskleroze. U ovom stadijumu prisutna je proliferacija glatkomišićnih ćelija (zadebljanje zida krvnog suda).
• Pušenje kao uzrok olakšanog ulaza LDL holesterola u intimu zida krvnog suda i poremećaja čišćenja (razgradnje) LDL holesterola (LDL lipoproteina).  
• Bakterijski lipopolisaharidi izazivaju povećanu propustljivost endotela krvnog suda

Povećanje LDL frakcije holesterola ima direktno toksično desjtvo na endotel usled smanjenja funkcije vazodilatatora bradikinina.

U arterijskoj hipertenziji postoji hiperplazija (rast) intime zida krvnog suda, zadebljanje medije i izraženo dejstvo pojedinih faktora rasta.

Pušenje smanjuje dejstvo bradikinina i podstiče dejstvo tromboksana, materije koja podstiče agregaciju trombocita, tj. na stvaranje tromba, inhibira proces fibrinolize, stimuliše simpatikus, pomaže prodiranje aterogenih lipida (masti) u krvni sud i snižava količinu protektivne HDL frakcije holesterola.

Kod diabetes mellitus hiperglikemija (povišeni šećer) i hiperinzulinemija (povišeni nivo insulina) uticajem na faktor rasta podstiču proliferaciju (umnožavanje) i migraciju glaktomišićnih ćelija iz medije u intimu i ubrzavaju proces aterogeneze (razvoj aterosklerotične ploče).

Drugi važan mehanizam u ranoj aterosklerozi je adhezija trombocita i infiltracija monocita. Monociti u intimi krvnog suda postaju makrofagi, vrše ingestiju (uvlačenje) LDL molekula holesterola, kada nastaju penaste ćelije.

Povećanje propustljivosti zida krvnog suda doprinosi nagomilavanju lipidskih depozita u intimi zida krvnog suda. Ovo se posebno odnosi na oksidovane oblike LDL holesterola. U aterosklerozi postoji redukovani afinitet LDL frakcije za LDL receptore gde se LDL holesterol razlaže, ubrzana oksidacija pod uticajem slobodnih radikala koji se oslobađaju iz endotela i glatkih mišića, lakša penetracija i produženo zadržavanje u krvnom sudu.

Daljim razvojem ateroskleroze dolazi do bubrenja ateromatoznog plaka, stvara se mogućnost za rupturu (pucanje), vezivanje trombotskih masa i može doći do kompletne okluzije (zapušenja) krvnog suda. Ako dođe do kompletnog zapušenja krvnog suda javlja se infarkt srca, mozga ili drugih organa, ili ozbiljna insuficijencija periferne cirkulacije (slaba cirkulacija). Ako ne dođe do potpunog zapušenja krvnog suda javlja se koronarna (srčana), cerebralna (moždana), visceralna (abdominalna) ili periferna insuficijencija cirkulacije.

Lipidni status

Kod ateroskleroze važno je odrediti lipidni status pacijenta koji obuhvata:

1. Ukupni holesterol
2. LDL holesterol (LDLlipoprotein niske gustine) – loš holesterol
3. HDL holesterol (lipoprotein visoke gustine) – dobar holesterol
4. Trigliceride

Cilj lečenja ateroskleroze je smanjenje vrednosti ukupnog holesterola u serumu ispod 5,2 mmol/L, a LDL frakcije ispod 4 mmol/L.

Kod pacijenata koji su preživeli infarkt ove vrednsoti treba da budu niže 4,5-5 mmol/L za ukupni holesterol, odnosno 3-3,5 mmol/L za LDL.

Spontana i ubrzana ateroskleroza

Spontana ateroskleroza se javlja starenjem organizma.

Ubrzana se javlja posle by−pass hirurgije, ugradnje stenta (perkutana transluminalna angioplastika − PTCI balon-dilatacije) i transplanatcije srca. Pojačana je lipidna akumulacija, lakša je povreda endotela (manje je otporan endotel na spoljne i unutrašnje agense), povećana učestalost tromboza.

Pacijentima se preporučuje fizička aktivnost, prestanak pušenja, dijetalna ishrana sa dosta biljnih vlakna i soje i ribe.

Lečenje ateroskleroze sprovodi se lekovima iz farmakološke grupe:

1. Hipolipemici – Lekovi za smanjenje holesterola i triglicerida.
2. Antihipertenzivi − Inhibitori angiotenzin konvertirajućeg enzima − ACE inhibitori.
3. Antioksidansi – Sprečavaju oksidaciju LDL holesterola, neutrališu slobodne radikale.
4. Antagonisti i inhibitori endotelina, uzroka vazokonstrikcije − skupljanja krvnog suda.

Lečenjem se usporava ateroskleroza ili se stvara mogućnost za njenu regresiju (povlačenje), čime se sprečava oštećenje vitalnih organa.

Biohemijski (laboratorijski) markeri ateroskleroze

Biohemijski markeri ateroskleroze su lipidni status, markeri inflamacije kao što je C reaktivni protein CRP, fibrinogen, citokini interleukin-6, interleukin-18, hemotaktični protein monocita MCP-1 .

---

INFLAMACIJA I ATEROSKLEROZA – CITOKINSKA OLUJA

Sadejstvo LDL holesterola i mnogih inflamatornih medijatora uključujući leukocite/monocite, citokine, hemokine, adhezione molekule, komponente sistema komplementa i antitela dovode do stvaranja ateroskleroznog plaka.

Adhezioni molekuli i regrutovanje leukocita  

Aterosklerotične ploče (aterosklerozni plak) nastaju kroz proces aktivacije inflamatornih ćelija, kao što su monociti (bela krvna zrnca) i T ćelije u endotelu krvnog suda. Prvo su endotelne ćelije zida krvnog suda stimulisane na oslobađanje adhezionih molekula proteinske strukture na površini ćelija i to: E selektina, vaskularnog adhezionog molekula −1 (VCAM-1) i intracelularnog adhezionog molekula−1 (ICAM-1). Ovi proteini se pojačano proizvode u toku inflamacije.
Adhezione molekule imaju ulogu da privuku i vežu krvne ćelije leukocite (monociti) i trombocite (krvne pločice) za površinu zida krvnog suda.  

Ekspresiju (oslobađanje) adhezionih molekula mogu uzrokovati proinflamatorni citokini Faktor tumorske nekroze (TNF) i Interleukin 1 (IL-1). Vasklularne adhezione molekule mogu izazvati i gram negativne bakterije, tačnije liposaharidi gram negativnih bakterija i oksidisani lipoproteini (na primer OxLDL). Ekspresiju intracelularnog adhezionog molekula (ICAM-1) može izazvati pojačano strujanje krvi, kakvo je kod hipertenzije (povišeni krvni pritisak).

Adhezija − vezivanje leukocita

Proces adhezije leukocita odvija se u nekoliko etapa. Prvo E-selektin posreduje labavo vezivanje leukocita na površinu endotelnih ćelija zida krvnog suda, a onda ova veza preko vaskularnog i intracelularnog adhezionog molekula postaje snažna.

Migracija leukocita − monocita u intimu zida krvnog suda

Nakon što monociti adheriraju na površinu ćelije, oni kroz endotel migriraju u intimu (deo zida krvnog suda uz lumen). Ovu migraciju podstiče nekoliko hemotaktičnih proteina kao što je monocitni hemotaktični protein-1 (MCP-1). Hemotaksa je usmeravanje monocita na migraciju.

Odgovor organizma na inflamaciju su citokini glikoproteinske strukture. Citokini TNF, interleukini IL-1, oksidisani LDL holesterol (OxLDL), mogu indukovati ekspreciju MCP-1 u mišićnim i endotelnim ćelijama.

Drugo, komponente komplementa kao C5a, imaju jak afinitet za monocite, pa stimulišu entotelne ćelije na sintezu i oslobađanje iz ćelijskog prostora adhezionog molekula MCP-1. MCP-1 ima važnu ulogu u razvoju ateroskleroznog plaka. Povećani nivo MCP-1 u cirkulaciji ukazuje na povećano zadebljanje intime i medije zida krvnih sudova, odnosno na ranu fazu ateroskleroze.

LDL holesterol - Liporoteini male gustine (LDL) i razvoj penastih ćelija

Dalje, zavisno od njihove koncentracije u krvi, lipoproteini male gustine (LDL holesterol) transportuju se u zid arterijskog krvnog suda. Ovaj LDL se smešta u ekstracelularni matrix subendotelnog prostora, a onda se pod dejstvom slobodnih kiseoničnih radikala (peroksidna oksidacija) oksidišu u Oksidisani LDL (OxLDL) i postaje proinflamatroni agens (proinflamatorni lipidi). Pod uticajem OxLDL endotelne ćelije oslobađaju citokine kao MCP-1 i stimulišu razvoj kolonija makrofaga i faktor rasta - materija povezanih sa razmnožavanjem, što rezultira vezivanjem monocita, hemotaksu i diferencijaciju (pretvaranje) monocita u makrofage.

Monociti i T-ćelije infiltriraju ivicu ateroskleroznog plaka koji su formirale penaste ćelije.

OxLDL, insulin i faktor rasta poreklom iz trombocita (PDGF) stimulišu migraciju glatkih mišićnih ćelija iz medije u intimu krvnog suda, a kasnije u intimi stimulišu i proliferaciju glatkih mišićnih ćelija, što je prikazano na Slici 1

Slika 1. Razvoj ateroskleroznog plaka

---

INFLAMATORNE promene u endotelu kao IMUNI odgovor

Promene u endotelu krvnog suda ubrzavaju stvaranje aterosklerotičnog plaka. Delovanje OxLDL, citokina Interleukina-1, proinflamatornih citokina, faktora tumorske nekroze −TNF (nastalih kao imuni odgovor organizma na inflamaciju), na vaskularni endotel izaziva pojavu niza inflamatornih promena koje dovode do aktivacije endotelnih ćelija (AEC). Kod AEC dolazi do povećane sinteze i oslobađanja adhezionih molekula za monocite, gubi se vaskularni integritet i endotel zida arterije postaje propustan. AEC može dovesti do stvaranja tromba, pojačanog oslobađanje inhibitora aktivacije endotelnih ćelija plazminogena, stvaranja faktora aktivacije trombocita i ekspresije tkivnog faktora aktivacije. Dešava se ekspresija citokina, kao i monocitnog hemoatraktivnog proteina (MCP-1), Interleukina-6 i Interleukina-8.

Oksidisani LDL holesterol (OxLDL) izaziva kaskadu pro-inflamatornih i pro-aterogenih promena u endotelu.  

Uloga dobrog holesterola HDL-a
HDL uklanja loši LDL holetserol

Loši oblik LDL holesterola je oksidisani LDL holesterol (OxLDL) koji nastaje oksidacijom LDL lipoproteina putem slobodnih radikala iz endotela i okolnih tkiva.

Mehanizmi kojima se OxLDL uklanja iz subendotelnog prostora je:

• Fagocitoza (razlaganje) uz pomoć scavenger (čistača) receptora na makrofagama
• Pojačani obrnuti transport holesterola posredstvom lipoproteina visoke gustine – HDL holesterola (dobri holesterol).
• HDL može i sprečiti LDL oksidaciju.

HDL, kao i njegov glavni apolipoproteinski konstituent, apolipoprotein A-1 (apoA-1) sprečavaju LDL oksidaciju. Osim apo A-1, HDL sadrži i nekoliko enzima koji mogu sprečiti formiranje oksidisanih fosfolipida u OxLDL, koji izazivaju imuni odgovor. Ovi enzimi su paraoksanaza, acetilhidrolaza faktora aktivacije trombocita (PAF-AH) i acetiltransferaza holesterola lecitina (LCAT).

Važno je napomenuti da HDL u toku infarkta menja ulogu i postaje stimulans oksidacije lošeg holesterola LDL i hemotakse – vezivanja i infiltracije monocita. U svoje antiinflamtorno stanje vraća se nakon jedne nedelje. Tako u akutnoj fazi infarkta HDL može biti pro-inflamatoran, a antiinflamatoran u osnovnom stanju.

Uloga CITOKINA u Aterosklerozi

Aterosklerotične ploče (plak) bogate su T ćelijama, primarno podtipom Th 1, koji imaju ulogu u formiranju plaka preko KASKADE CITOKINA iniciranih njihovom aktivacijom. Endotel krvnog suda i glatke mišićne ćelije su target za pro-inflamatorne citokine, koji kada su stimulisani mogu stvarati druge citokine. Najmanje 2 nadražaja za diferencijaciju − formiranje Th-1 su prisutna u aterosklerotičnom plaku. Citokini Interleukini 12 (IL-12) poreklom iz makrofaga, endotelnih ćelija i glatkih mišićnih ćelija su važni za ovu diferencijaciju. Povećani nivo IL-12 nađen je u aterosklerotičnim plakovima. Stvaranje IL-12 je stimulisnao u monocitima koji su izloženi dejstvu oksidisanog LDL.

Rezime nastanka Ateroskleroze

Inicijalni događaj u razvoju ateroskleroze jeste endotelna disfunkcija koja prethodi bilo kom morfološkom oštećenju zida krvnog suda.

Može se opisati u nekoliko koraka:

I faza ateroskleroze

Toksini, Stres, Pušenje, Visok nivo holesterola, bakterijski toksini, mogu izazvati disfunkciju endotela. Jedan oblik disfunkcije je povećana adhezija cirkulišućih monocita, čija je infiltracija u intimu arterije jedan od prvih vidljivih znakova ateroskleroze.

II faza ateroskleroze

U intimi monociti postaju aktivni i počinju inkorporisati oksidisane LDL, izazivajući stvaranje masnih traka – penaste ćelije.

III faza ateroskleroze

Progresija ateroskleroze od masnih traka do ateroma dešava se pod uticajem citokina i hemokina koje određuje akumulaciju leukocita u intimi, glatkim mišićnim ćelijama i fibroblastima, kao i adhezija trombocita.

IV faza ateroskleroze

Aterosklerozni plak bogat lipidima ima jaku tendenciju da rupturira što dovodi do nastanka kliničkih komplikacija – tromboze, angine pektoris ili infarkta (miokarda).

Sličnost ateroskleroze i upalnog procesa − inflamacije

Ateroskleroza i inflamacija (upalni process) dele slične bazične mehanizme kao što su rana adhezija leukocita na endotel krvnog suda.

Različite proteinske familije deluju adheziono dajući određene signale leukocitima:

a) selektini su adhezioni molekuli. Šalju signale monocitima da se vežu za endotel.

b) proteini familije hemoatraktanti kao što su N-formil peptidi, komponente komplementa, leukotrieni i faktor aktivacije trombocita (koji široko deluju na belu krvnu lozu neutrofile, eozinofile, bazofile i monocite) i proteini familije hemokini kao što je hemoatraktivni protein -1 monocita (MCP-1) i Interleukini 8 (IL-8).   

c) članovi superfamilije imunoglobulina koji prepoznaju mesta vezivanja (ligande) - integrine na površini leukocita.

Ulazak monocita u intimu velikih arterija je karakteristika ateroskleroze. Tako lokalizovane interakcije monocita i endotela dovodi do ekspresije primarnog atheroma, u ranoj fazi ateroskleroze.

Vremenom dolazi do rasta aterosklerotičnog plaka usled sve veće akumulacije LDL lipoproteina. Makrofage vremenom nestaju a sa njima i penaste ćelije. Odumiranjem makrofaga apoptozom i nekrozom formira se glatko i nestabilno lipidno jezgro unutar plaka. Pored destabilizirajućih osobina, makrofage imaju trombogene osobine ekspresijom matriks degradirajućeg proteolitičkog enzima – matrix metaloproteinaze – i tkivnog faktora.
Uloga imunog odgovora organizma je velika u rastu i razvoju ateroskleroze. Za aktivaciju imunog sistema odgovorni su brojni antigeni, među njima OxLDL, heat-shock protein, glikoproteini i mikrobni antigeni – toksini.

Glatko mišićne ćelije

Samo endotelne ćelije, makrofage i T ćelije učestvuju u razvoju rane i asimptomatske lezije nazvane penaste ćelije, tzv. masne trake. U daljem razvoju bolesti, imunoinflamatorni odgovor pridružuje se fibroproliferativnom odgovoru posredstvom glatkih mišićnih ćelija intime. Ove ćelije su odgovorne za lečenje i oporavak nakon povreda arterija. Kada godinama postoji aterogeni stimulans, kao što je slučaj kod ateroskleroze, odgovor oporavka arterija može biti toliko voluminozan i dominantan da se gubi lumen arterije, redukuje se tok krvi i javlja se ishemija.

Ipak, glatko mišićne ćelije i kolagenom bogati matriks koji se proizvode, stabilizuje plak i štiti od rupture plaka i tomboze. Kod rupture plaka nestaju glatko-mišićne ćelije.

Sastav ustaljeni aterosklerotičnog plaka – ploče dat je na Slici 2.

Slika 2. Ustaljeni sastav aterosklerotičnog plaka

Odumiranje ćelija. Tokom razvoja ateroskleroze endotelne ćelije, makrofage i glatko-mišićne čelije odumiru apoptozom i nekrozom, kada dolazi do stvaranja destabilizirajućeg lipidnog jezgra i krhke i rupturi sklonoj fibrozne čaše. Apoptoza dramatično doprinosi visokoj aktivaciji tkivnog faktora i trombogenozi lipidnog jezgra plaka.

Kalcifikacija plaka. Fokalna kalcifikacija kod aterosklerotičnom plaka je česta pojava i ide uz starost. Može da posluži kao faktor rizika. Kod koronarnih arterija, kalcifikacija je uvek uzrokovana aterosklerozom.

Neovaskularizacija i intraplak hemoragija. Angiogeneza (vaskularizacija) je frekventna kod ateroskleroze. I ovo je marker kod uznapredovale ateroskleroze i karakteristika je visoko-rizičnog plaka. Novi krvni sudovi su nežni, krhki, propusni i oslobađaju celularne adhezione moleklule, vaskularne i intracelularne adhezione molekule, rezultirajući u lokalnoj adheziji plazma proteina, eritrocita i inflamatornih ćelija. Ovo dovodi do rapidne progresije plaka.    
Neovaskularizacija nestaje kod regresije plaka usled smanjenja holesterola.

Vaskularni remodeling i luminalna stenoza. Plak sklon rupturi (nazvan inflamatorni tankokorni fibroaterom) i odgovoran za akutni koronarni sindrom, uglavnom je realtivno veliki i utiče na veličinu lumena arterije i ima tendenciju da sačuva normalni lumen krvnog suda arterije. Manji plak koji je tipičan za stabilnu anginu, povezan je sa ozbiljnim suženjem lumena suda zbog konstriktivnog remodelinga arterije.

Ruptura plaka. Ruptura plaka se vezuje za plak sa dubokim oštećenjem, defekton ili otvorom na fibroznoj kapi zbog čega se lipidno jezgro plaka izlaže krvotoku, gde se ispoljavaju njegove trombogene osobine (nastanak tromba).

Fatalna tromboza. Ruptura plaka je odgovorna za 76 % svih fatalnih (smrtonosnih) srčanih udara, uzrokovanih koronarnom trombozom, širom sveta.  Ruptura plaka je više frekventna kod muškaraca nego kod žena. Rizik je pol i menopauza kod žena.

Fibrin i trombociti. Kod subendotelnog poremećaja dolazi do adhezije trombocita i izradnje fibrina. Veličina odgovora trombocita zavisi od trombogenog stimulusa. Na primer, ruptura plaka je mnogo više trombogena nego erozija plaka. Kod patogeneze arterijske tromboze, agreagcija trombocita je odgovorna za inicijalnu opstrukciju krvotoka, ali formiranje fibrina je neophodno za subsekventnu stabilizaciju tromboze izazvane povišenim trombocitima.  I trombociti i fibrin akumuliraju se posle rupture ili erozije plaka.

Slika 3. Poprečni presek formirane ateroskleroza u poodmakloj fazi

---

HOLESCIN biljne kapi

Najbolji preparati za sprečavanje pojave ateroskleroze ili za povlačenje već formiranih aterosklerotičnih ploča (plakova) jesu prirodni i oni dobijeni iz lekovitog bilja putem tradicionalne ekstrakcije lekovitog bilja.
Holescin biljne kapi registrovani je dijetetski suplement na biljnoj bazi, upisan u bazu podataka Ministarstva zdravlja Republike Srbije, pod brojem 11644.

HOLESCIN biljne kapi POMAŽU KOD ATEROSKLEROZE  

Sprečiti pojavu kaskadne citokinske inflamacione oluje je mehanizam stopiranja pojave ili razvoja ateroskleroze.

Antiinlamacione fitomaterije prisutne u lekovitom bilju pomažu očuvanju integriteta, elastičnosti i jačine endotela zida krvnog suda arterija, neposredno uz lumen krvnog suda.  

Antioksidansi iz lekovitog bilja daju svoj ključni doprinos u sprečavanju pojave i razvoja ateroskleroze kroz sprečavanje oksidacije LDL holesterola i neutralizaciju slobodnih radikala.

HOLESCIN, rastvor za oralnu primenu, koji se dozira u obliku kapi, biljni je ekstrakt mešavine pet lekovitih biljaka. Bogat je antioksidansima i antiinflamtorima, kao i fitomaterijama za regulaciju nivoa lipida holesterola i triglicerida u krvi. Iz ovih razloga HOLESCIN pomaže kod ateroskleroze, bilo da je već formirana ili je u svojoj ranoj fazi formiranja.

Ukoliko se uzima preventivno Holescin može da spreči pojavu ateroskleroze. Preporuka je da Holescin uzima svaka osoba starija od 35 godina.

Lekovite materije iz Holescina imaju moć da eliminišu uzrok aktivacije endotelnih ćelija zida krvnog suda arterije, aktivacije koja vode do disfunkcije endotela i nastanka aterosklerotičnog plaka.  

Uzrok broj 1 – Povećani nivo lošeg LDL holesterola i triglicerida u krvi

Holescin smanjuje biosintezu holesterola, povećava razgradnju holesterola, eliminiše povišene trigliceride i zaustavlja sintezu triglicerida u organizmu.

Uzrok broj 2 – Oksiadcija LDL holesterola.  

Antioksidansi iz Holescina sprečavaju stvaranje oksidisanog LDL (OxLDL) pod desjtvom slobodnih radikala iz endotela i okolnih tkiva, time što neutrališu slobodne radikale i zaustavljaju njihov nastanak.

Uzrok broj 3 – Citokinska oluja je kaskadna inflamacija na mestu poremećaja normalnih fizioloških procesa u endotelu, izazvana hemotaksom i infiltracijom monocita.
Antiinflamatorne materije iz Holescina zaustavljaju inflamaciju (upalne procese) i kaskadu citokina, poznatu kao citokinska oluja.

Uzrok broj 4 – Povećana propustljivost zida krvnog suda. Fitomaterije iz Holescina podstiču sintezu proteina, gradivne materije ćelisjkog zida krvnog suda, čime endotel postaje manje propustljiv i otporan na spoljne agense.

ANTIATEROSKLEROZNO dejstvo lekovitih biljaka u satavu HOLESCIN biljnih kapi

---

1. MASLAČAK

ANTIATEROSKLEROSKLEROTIČNE OSOBINE MASLAČKA

U sastav Holescina ulazi biljna droga koren i herba maslačka

MASLAČAK−Antioksidansi i antiinflamatori maslačka

Mslačak sadrži fitomaterije antioksidanse, antiinflamatore, antimikrobne materije, antilipidne materije, hipoglikemike. Nabrojane fitomaterije sinergizmom (udruženim delovanjem) pomažu kod ateroskleroze.
Naučnim i tradicionalnim putem dokazano je antilipidno dejstvo maslačka kod povišenog holesterola i triglicerida, kao i dejstvo antioksidansa, protivupalno (antiinflamaciono) dejstvo, pa samim tim dejstvo maslačka protiv ateroskleroze. Ekstrakt korena i herbe maslačka štiti od oksidativnog stresa povezanog sa aterosklerozom i smanjuje aterogeni index.

Ekstrakt maslačka redukuje stepen (obim) ateroskleroze smanjenjem oksidativnog stresa i serum triglicerida, ukupnog holesterola, LDL-holesterola i porastom HDL-holesterola. Maslačak je koristan u prevenciji LDL hiperholesterol ateroskleroze i redukciji aterogenog indexa kao rizičnih faktora za pojavu srčane / koronarne bolesti, moždane i periferne insuficijencije (slabe) cirkulacije krvi.

Fitomaterije biljne droge (lekoviti deo biljke) korena i herba maslačka

Taraxasterol je materija korena maslačka iz grupe fitotosterola. Pokazuje antinflamatorne (protivupalne) osobine kojima se sprečava pojava i razvoj ateroskleroze. Kao antinflamator taraxasterol zaustavlja citokinsku oluju. Pored antiinflamcije, taraxasterol ima osobine antihiperglikemika, odnosno smanjuje povišeni šećer u krvi, koji je jedan od uyroka ateroma.

Seskviterpenski laktoni iz korena maslačka (Tetrahidroridentin B) imaju anti-inflamatorne (antiaterosklerozne) i anti-mikrobne osobine.

Kvercetin, takođe iz grupe seskviterpenskih laktona, pokazuje snažne antioksidans osobine. Nalazi se u listu i stabljici maslačka.

Kafeina kiselina, biljna polifenolna kiselina iz cveta, lista, stabljike i korena maslačka pokazuje antioksidativne i imunostimulatorne osobine.

Horogenska kiselina i cinarin, biljne polifenolne kiseline, su snažni antioksidansi. Sadrži ih i koren i nadzemni deo maslačka (herba). Pokazuju osobine stimulatora imunog sistema i osobine fitomaterije koja smanjuje nivo holesterola u krvi.  

Flavonoidi Luteolin 7-O-glucoside, potiču iz cveta maslačka, ma osobine antioksidansa.  

Seskviterpenski laktoni Taraxinic acid-β-D-glucopyranoside i Taraxinic-β-D-glucoside iz korena i herbe maslačka pokazuju antiinflamatorne osobine. Pored toga i antimikrobne osobine i osobine hipoglikemika –  smanjenje nivoa šećera u krvi.

Stigma sterol su fitosteroli korena maslačka sa antiinflamatornim, hipoglikemijskim i antimikrobnim osobinama.

Cikorijska kiselina je biljna kiselina iz korena i herbe maslačka sa dokazano jakim osobinama hipoglikemika. Antimikrobne, imunostimulatorne i hipolipidne osobine ima.

Kako je gore u tekstu navedeno, podzemni i nadzemni deo maslačka (koren i herba maslačka) sadrže brojne fitomaterije snažnog dejstva (fitosterole, flavonoide, seskviterpenske laktone, glikozide). Naučnim putem je dokazano da ove fitomaterije pokazuju osobine antioksidansa, antiinflamatora, hipoglikemika, kao i osobine hipolipemika koje su zaslužne za smanjenje nivoa masti holesterola i triglicerida u krvi. Udruženim dejstvom ove fitomaterije deluju antiaterosklerozno.

2. SIKAVICA / GUJINA TRAVA

ANTIATEROSKLEROZNE OSOBINE SIKAVICE / GUJINE TRAVE

U sastav Holescina ulazi biljna droga plod (seme) sikavice

GUJINA TRAVA  (SIKAVICA) − Antioksidansi i antiinflamatori gujine trave

Sikavica je u biljnom ekstraktu Holescin biljne kapi prisutna u visokom procentu, čak 35% ukupne biljne mase.

Glavni aktivni sastojak ploda sikavice, biljne droge ove lekovite biljke, je kompleks srodnih flavonoida – flavonolignana, koji je poznat pod zajedničkim nazivom silimarin. Osnovni sastojci ovog kompleksa su 4 izomera (srodne molekule): silibin i izosilibin, silikristin i silidijanin. Pored pomenutih proizvoda, u ovaj kompleks ulaze još i 2,3-dehidrosilibin i 2,3-dehidrosilikristin.

Dejstva silimarina

Silimarin je antiinflamaciona materija. Redukuje inflamacione produkte kao što su citokini, tumor nekrozirajući faktor (TNF). Smanjuje povišene jetrine transaminaze AST i ALT. Indikatori poremećaja funkcije hepatocita, odnosno funkcija jetre, su povećano oslobađanje transaminaza ALT i AST. Odnos AST/ALT ima tendenciju rasta kod razvoja ciroze jetre.

Silimarin je hipolipemik jer smanjuje biosintezu i akumulaciju masti u jetri, podstiče izlučivanaj masti putem žuči i žučnih puteva. Ovime poboljšava metabolizam jetre i smanjuje nivo lipida holesterola i triglicerida u krvi.

Ekstrakt ploda sikavice (Silybum marianum fructus) ispoljava antioksidans dejstvo.

Ekstrakt Silybum marianum fructus deluje kao antiaterosklerotik sledećim mehanizmom: zbog porasta ribozomalne sinteze proteina gradivnog elementa ćelijske membrane, stabilizuje ćelijsku endotelnu membranu arterija i ne dozvoljava ulazak u intimu krvnog suda spoljnih agenasa, povećava otpornost endotela na infiltraciju leukocita - monocita, čime deluje protektivno na pojavu penastih ćelija i kaskadne citokinske oluje koji su inicijatori atheroma, rane faze ateroskleroze.

Tumor factor TNF redukovan je posle primene silimarina kao rezultat njegovog antiinflamatornog dejstva.

Glavno dejstvo silimarina kod lečenje i prevencije ateroskleroze

a) Smanjuje permeabilnost ćelijske membrane endotela čime sprečava infiltraciju toksina i monocita u intimu krvnog suda.
b) Povećava aktivnost enzima pod nazivom nuklearna polimeraze A koja stimuliše ribozomalnu sintezu proteina, gradivnih elemenata ćelijskog zida endotela.
c) Antioksidans i antiinflamator

Postoje dokazi u publikovanim naučnim radovima da sikavica deluje kao hipolipemik, antiaterosklerotik, štiti od kardiovaskularnih bolesti, poboljšava aktivnost srca, prevenira insulinsku rezistenciju, pa čak i pojavu Alzhajmer bolest.

3. CIKORIJA (VODOPIJA)

ANTIATEROSKLEROZNE osobine CIKORIJE / VODOPIJE

U sastav Holescina ulazi biljna droga koren cikorije

Antioksidansi i antiinflamatori korena vodopije / cikorije

Udeo ekstrakta korena vodopije u biljnom ekstraktu Holescin biljnih kapi iznosi 20 %.  

Biljna droga koren vodopije bogata je brojnim fitomaterijama kao što su seskviterpenski laktoni (laktucin, laktukopikrin, 8-deoksilaktucin), flavonoidi (hiperozid), gvajanolidni heterozidi (hikoriozid, sonhuzid), derivati kafene kiseline (hlorogenska, izohlorogenska, dikafeoilhina), sadrži hidroksikumarine (umbeliferon), poline, cikorijskau kiselinu i značajnu količinu polisaharida inulina.

Ekstrakt korena cikorije ispoljava antiinflamatorno (antieksudativno), holeretičko, negativno hronotropno – smanjuje tonus srčanog mišića, negativno inotropno dejstvo – smanjuje broj otkucaja u minuti, zbog prisustva seskviterpenskih laktona, derivata cimetne kiseline i flavonoida. Pored toga, upotrebljava se u narodnoj medicini zbog holagognog efekta, za sniženje nivoa holesterola u plazmi.

Pomaže održanju zdravlja kardiovaskularnog sistema – srca i krvnih sudova. Poboljšava aktivnost srca i smanjuje šećer u krvi.

Naučno je dokazano da ekstrakt korena Cikorije u koncentraciji od 1-5 % inhibiše preuzimanje holesterola u tankom crevu, izaziva pojačano fekalnu ekskreciju lipida, holesterola i žučnih kiselina, a istovremeno povećava nivo serum dobrog holesterola HDL.

Antioksidans dejstvo ekstrakta korena Cikorija  

Utvrđen je antioksidativni efekat ekstrakta korena cikorije, jer sprečava oksidaciju LDL –holesterola i nastanak OxLDL, što smanjuje rizik pojave aterosklerotičnog plaka i arterioskleroze (zapušenja krvnih sudova). Podsećamo, OxLDL jedan je od glavnih uzroka pojave ateroma i kasnije aterosklerotične ploče.

Kod formiranog ateroma izaziva regresiju, tj smanjenje obima plaka, smanjenjem vrednosti holesterola u krvi.

4. ARTIČOKA

ANTIATEROSKLEROTIČNE osobine LISTA ARTIČOKE

U sastav Holescina ulazi biljna droga list artičoke

Udeo ekstrakta lista artičoke u biljnom ekstraktu Holescin biljnih kapi iznosi 30 %.  

Lekoviti deo biljke (biljnu drogu) čini list artičoke, Cynara scolymus L., Asteraceae.

List artičoke sadrži do 6% fenolkarboksilnih kiselina, uključujući 1-O-kafeoilhina kiselinu, 3-O-kafeoilhina kiselinu (hlorogenska kiselina), kafenu kiselinu, 4-O-kafeoilhina kiselinu, 5-O-kafeoilhina kiselinu, 1,5-di-O-kafeoilhina kiselinu (cinarin); do 5% seskviterpenskih laktona, sa cinaropikrinom kao osnovnom komponentom, uz dehidrocinaropikrin, groshajmin i njihove derivate; flavonoide (0,35–0,75%), pre svih skolimozid, cinarozid i cinarotriozid.
Fenolkarboksilne kiseline, a posebno cinarin i hlorogenska kiselina snažni su antioksidansi i odgovorni su za smanjenje holesterola u krvi. Flanovoidi su materije antinflamatornog dejstva.

Sa ovakvim fitomaterijama antiinflamacionog dejstva i hipoholesterol dejstva, zaustavlja se uzrok za imuni odgovor organizma, a to je povišeni modifikovani LDL holesterol (OxLDL lipoprotein). Sam imuni odgovor izazvan aktivacijom leukocita i T limfocita je uzrok pojave kaskade različitih citokina, koji rezultira formiranjemi rastom aterosklerotičnog plaka.

Gore u tekstu navedene lekovite biljke tradicionalno se širom sveta vekovima koriste za lečenje ateroskleroze i poboljšanje cirkulacije.

5. SMILJE

ANTIATEROSKLEROTIČNE osobine CVASTI SMILJA

U sastav Holescina ulazi biljna droga cvasti smilja poznata kao snažan antioksidans i natiinflamator sa dokazanim antimikrobnim dejstvom.

Bogat je u sadržaju brojnih flavonoida.

 

« Nazad