Blog

Поделите

HOLESTEROL U KRVI I RIZIK OD KARDIOVASKULARNIH BOLESTI

Nov 23 2023
Blog >>

Misli Filozofa

Artur Šopenhauer Nemački filozof iz 18 veka
Najveća od svih ludosti je žrtvovati svoje zdravlje, ma šta to bilo, zdravlju treba sve podrediti

Aristotel Antički filozof
“Treba biti umeren u svemu”

POSLEDICE POVIŠENOG HOLESTEROLA NA ZDRAVLJE SRCA I KRVNIH SUDOVA

Strukturna formula holesterola

Holesterol igra glavnu ulogu u zdravlju srca i krvnih sudova!
Sačuvati zdravlje krvnih sudova znači imati dug i zdrav život!

Kardiovaskularne bolesti (bolesti srca i krvnih sudova) vodeći su uzrok smrtnosti širom sveta. Prema podacima za 2022. širom sveta oko 17 miliona ljudi umrlo je od kardiovaskularnih bolesti što čini 31% od svih bolesti u svetu. Studije širom sveta dokazale su da je povišena vrednost holesterola u krvi glavni faktor rizika za kardiovaskularne bolesti, a posebno za ishemične bolesti srčanog mišića.

Prema podacima Instituta za javno zdravlje Srbije “dr Milan Jovanović Batut“ u 2022 godini od kardiovaskularnih bolesti umrlo je više od 51000 osoba u Srbiji, odnosno blizu 141 osoba dnevno, od toga najviše od akutnog srčanog infarkta.

VRSTE HOLESTEROLA U KRVI

Razlikujemo dve vrste holesterola DOBAR i LOŠ.

  1. DOBAR holesterol je HDL (High Density Lipoprotein)
  2. LOŠ holesterol je LDL (Low Density Lipoprotein).

Povišeni loši LDL holesterol (LDL) igra glavnu ulogu u patogenezi ateroskleroze.

Visok serum LDL holesterol (serum holesterol - holeterol u krvi) vodeći je faktor rizika za suženje arterija (aterosklerozu) i pojavu kardiovaskularnih bolesti kakve su povišeni krvni pritisak, koronarna srčana bolest, srčani i moždani udar. Uloga dobrog HDL holesterola je da čisti krv od lošeg LDL holesterola.

Holesterol ne pluta u krvotoku slobodan, već je deo lipoproteina, kompleksne molekule koja se sastoji od proteina i lipida (masti): holesterola, triglicerida i fosfolipida. LDL ima malo proteina i visok nivo holesterola, dok HDL ima mnogo proteina a malo holesterola.

IZVORI HOLESTEROLA U KRVI

Holesterol je materija koju proizvodi ljudski organizam u skoro svim ćelijama, ali dominantno u ćelijama jetre hepatocitima (endogeni holesterol). Unosimo ga putem hrane kao što je meso, mlečni proizvodi, jaja, živina, riba, morski plodovi (egzogenii holesterol).

Ukupni holesterol u krvi predstvlja zbir holesterola iz hrane i holesterola koji stvara ljudski organizam. Oko 70% ukupnog holesterola je endogenog porekla.

Humane ćelije sintetišu dovoljno holesterola, i holesterol unet hranom nije potreban za fiziološke procese.

TESTIRANJE HOLESTEROLA ili LIPIDNI STATUS PACIJENTA

Testiranje holesterola vrši se kroz određivanje Lipidnog status pacijenta, koji obuhvata:

  1. Ukupni holesterol
  2. LDL holesterol – loš holesterol (lipoprotein niske gustine)
  3. HDL holesterol – dobar holesterol (lipoprotein visoke gustine)
  4. Trigliceride

Holesterol i trigliceridi se određuju nakon 9-12 sati gladovanja, bez unosa tečnosti ili tableta protiv holesterola i triglicerida. Lipidni status daje informaciju o sdaržaju u krvi Ukupnog holesterola, LDL, HDL i Triglicerida, na bazi kojih vrednosti se računa faktor rizika za aterosklerozu, a to su non-HDL holesterol i odnos LDL/HDL. Jedinica mere za lipide (masnoće) je mmol/L.

BIOSINTEZA HOLESTEROLA U ĆELIJAMA LJUDSKOG ORGANIZMA

Holesterol se sintetiše us vim ćelijama a dominantno u ćelijama jetre hepatocitima.
Prikazana je Šema biosinteze holesterola polazeći od male molekule Acetil-KoenzimA (Acetyl-CoA)

  • Polazna supstanca za sintezu Holesterola je Acetil-CoenzimA (Acetyl-CoA), koji nastaje metabolizmom šećera, masti i proteina, koje unosimo hranom.
  • Mesto dejstva leka Statina je četvrti korak biosinteze holesterola, i obeleženo je crvenom bojom na šemi biosinteze. Statini blokiraju enzim HMG-CoA reduktazu.

LIPIDNI STATUS PACIJENTA

Holesterol

 vrednosti Holesterola

Kategorija

Ukupni Holesterol

Manje od 5,2 mmol/L

Poželjna vrednost

Od 5,2 do 6,2 mmol/L

Granično rizično za bolesti srca

Više ili jednako 6,2 mmol/L

Visoka vrednost holesterola. Osoba sa ovom vrendnosti ima više od dva puta rizik od bolesti srca u odnosu na one čija je vrednost manja od 5,2 mmol/L.

Manje od 3,5 mmol/L

Nenormalno niska vrednost holesterola.
     

HDL Holesterol

Više od 1,5 mmol/L

Poželjno

Od 1,0 do 1,5 mmol/L

Granično rizično

Manje od 1,0 mmol/L

Rizično
     

LDL Holesterol

 

Manje od 3,5 mmol/L

Poželjno

Od 3,5 do 4,1 mmol/L

Granično rizično

Više ili jednako 4,1 mmol/L

Rizično
     

Trigliceridi

Manje od 1,7 mmol/L

Poželjno

Od 1,7-2,29 mmol/L

Granično rizično

Više i jednako od 2,3 mmol/L

Rizično
     

Faktor rizika za aterosklerozu

Non-HDL Holesterol

Manje od 4,1

Poželjno

Index ateroskleroze / Odnos LDL/HDL

Manje od 3,0

Poželjno

Kardiovaskularni bolesnici: Ukupni holesterol manji od 4,2 mmol/L;
LDL holeterol manji ili jednak 2,5 mmol/L

HIPERLIPIDEMIJA - DISLIPIDEMIJA

Hiperlipidmija (dislipidemija) je bolest koja predstavlja povišene vrednosti lipida u krvi. Ovi lipidi obuhvataju slobodni holesterol, holesterol estre, fosfolipide i trigliceride.

Lipidi se transportuju u krvotoku kao deo velike molekule nazvane lipoproteini. Postoji 5 velikih familija plazma lipoproteina:

  1. Hilomikroni
  2. VLDL – Lipoproteini veoma niske gustine
  3. IDL – Lipoproteini srednje gustine
  4. LDL – Lipoproteini niske gustine
  5. HDL – Lipoproteini visoke gustine

HOLESTEROL IZ HRANE

Teško je izbeći holesterol iz hrane. Sva hrana životinjskog porekla sadrži holesterol: crveno meso, jaja, riba, živina, morski plodovi, škampi. Hranu bogatu zasićenim mastima ili trans mastima treba izbegavati: grilovani sir, margarin, krompir sa maslacem.

Holesterol iz hrane absorbuje se preko digestivnog sistema, doprema se do jetre a odatle ide pravo u cirkulaciju.

Genetika odrešuje nivo holesterola koji se sintetiše u ljudskom organizmu!

Postoji familijarna hiperholesterolemija (povišeni holeterol), najčešće kao posledica nedostatka gena za receptore za degradaciju LDL holesterola.

Faktori koji utiču na vrednost holesterola u krvi

  1. Ishrana Povišeni unos masne hrane, zasićene masti, trans masti (margarin). Smanjenim unosom ove hrane smanjuje se i holesterol.
  2. Ugljeni hidrati i proteini se metabolizmom mogu prevesti u holesterol. Ograničiti unos proteina i ugljenih hidrata.
  3. Stres
  4. Gojaznost. Gojaznost povećava nivo holesterola. Samanjenjem telesne mase smanjuje se i vrednsot holesterola u krvi.
  5. Fizička aktivnost. Redovnim vežbanjem smanjuje se LDL holesterol a povećava dobri HDL holesterol. Dovoljna je brza šetnja najmanje 30 minuta dnevno.
  6. Starosna dob i pol. Kako smo stariji holesterol raste. Pre menopauze žene imaju manje vrednosti LDL od muškaraca, a nakon menopauze LDL raste.
  7. Nasleđe -Genetika. Familijarna hiperholesterolemija (nedostatak gena za razlaganje holesterola)
  8. Zdravtsveno stanje. Bolesti hipotiroidizam (smanjena funkcija štitne žlezde), bolesti jetre, bolesti bubrega, dijabetes vode do povišenog holesterola.
  9. Lekovi – Steroidi, estrogeni hormoni, testosteroni povećavaju holesterol.

POSLEDICE POVIŠENOG LOŠEG LDL HOLESTEROLA

Pojava ATEROSKLEROZE, promene na zidu krvnih sudova arterija

Povišeni holesterol formira ATEROSKLEROTIČNI PLAK, koji je čvrsta tvorevina na zidu krvnih sudova arterija. Usled plaka zid arterije postaje deblji, tvrđe strukture, manje elastičan, usporavajući i ponekad blokirajući protok krvi do srca. Kada je smanjen protok krvi ANGINA (bol u grudima) može da se pojavi. Srčani udar će se javiti kada je priliv krvi srcu ozbiljno oslabljen, a formirani KRVNI UGRUŠAK (tromb) zaustavlja dotok krvi potpuno.

Formiranje aterosklerotičnog plaka odnosno ateroskleroze

Povišeni loši LDL holesterol izaziva endotelnu disfunkciju - promene na zidu krvnog suda arterija u obliku povećane propustljivosti endotela za holesterol.

Povećana propustljivost endotela zida krvnog suda čini da se loši LDL holesterol (lipoproteini male gustine) infiltrira u intimu zida arterijskog krvnog suda, gde dolazi do nagomilavanja masnih depozita (holesterola). LDL holesterol se smešta u ekstracelularni matrix subendotelnog prostora, gde se pod dejstvom slobodnih kiseoničnih radikala tkiva oksidiše (peroksidna oksidacija) i prevodi u Oksidisani LDL (OxLDL). OxLDL je opasan po zdravlje, ponaša se kao strani agens, izaziva IMUNI ODGOVOR i time pokreće niz PROINFLAMATORNIH i PROTROMBINSKIH reakcija. Dešava se ubrzana oksidacija LDL holesterola pod uticajem slobodnih radikala koji se oslobađaju iz endotela i glatkih mišićnih ćelija i okolnog tkiva, lakša penetracija LDL holesterola u intimu i njegovo produženo zadržavanje u krvnom sudu. Već u ovoj fazi dolazi do redukcije LDL razgradnje.

PRVA POSLEDICA OKSIDISANOG LDL HOLESTEROLA

Poremećaj biohemijskih procesa u endotelu arterija

Oksidisani LDL holesterol (OxLDL) remeti normalne uravnotežene biohemijske procese u endotelu krvnog suda.

U endotelu se sintetiše bradikinin i endotelin, materije koje su suprotnog dejstva i nalaze se u ravnoteži. Posledica poremećaja ove ravnoteže je porast krvnog pritiska, koji je u početku blago povišen.

Oksidisani LDL holesterol ima direktno toksično desjtvo na endotel usled smanjenja funkcije vazodilatatora bradikinina, koji širi i opupšta arterije čime olakšava protok krvi. Bradikinin ima i antiagregacijski efekat na trombocite (sprečava međusobno lepljenje trombocita) i smanjuje deobu – umnožavanje glatkih mišićnih ćelija zida krvnog suda (zadebljanje zida), što je prisutno u aterosklerozi.

OxLDL stimuliše u endotelu lučenje materije endotelin koji koja:

  • Izaziva vazokonstrikciju, porast tonusa glatkomišićnih ćelija zida krvnog suda, smanjenje lumena arterije, otpor protoku krvi, što rezultira porastom krvnog pritiska.
  • Izaziva oslobađanje drugih vazokonstriktornih supstanci kao što su angiotenzin II, koji je prepoznat kao najači vazokonstriktor.
  • Stimuliše simpatički nervni sistem na oslobađanje adrenalina i noradrenalina
  • Endotelin podstiče proliferaciju (rast) glatkomišićnih ćelija i hipertrofiju (zadebljanje) intime zida krvnog suda arterije, koje vremenom postaju trajne promene.
  • U arterijskoj hipertenziji postoji hiperplazija (rast) intime zida krvnog suda, zadebljanje medije i izraženo dejstvo pojedinih faktora rasta.

OxLDL, smanjuje dejstvo bradikinina i podstiče dejstvo tromboksana, materije koja podstiče agregaciju trombocita, tj. na stvaranje tromba, inhibira proces fibrinolize, stimuliše simpatikus, pomaže prodiranje aterogenih lipida (masti) u krvni sud i snižava količinu protektivne HDL frakcije holesterola.

Kod diabetes mellitus hiperglikemija (povišeni šećer) i hiperinzulinemija (povišeni nivo insulina) uticajem na faktor rasta podstiču proliferaciju (umnožavanje) i migraciju glaktomišićnih ćelija iz medije u intimu i ubrzavaju proces aterogeneze (razvoj aterosklerotične ploče).

U aterosklerozi postoji redukovani afinitet LDL frakcije za LDL receptore gde se LDL holesterol razlaže, ubrzana oksidacija pod uticajem slobodnih radikala koji se oslobađaju iz endotela i glatkih mišića, lakša penetracija i produženo zadržavanje u krvnom sudu.

DRUGA POSLEDICA OKSIDISANOG LDL HOLESTEROLA: ATEROSKLEROZA

Posledica disfunkcije endotela krvnog suda je Imuni odgovor, početna faza ateroskleroze.

Oksidisani LDL holesterol (OxLDL) pokreće imuni odgovor koji izaziva adheziju trombocita i infiltraciju monocita. Jedan od oblika disfunkcije endotela je i povećana adhezija cirkulišućih monocita, čija je infiltracija u intimu arterije jedan od prvih vidljivih znakova ateroskleroze. OxLDL izaziva proinflamatorne reakcije u formi aktivacije monocita, ćelija iz bele krvne loze, njihovu adheziju i infiltraciju u endotel krvnog suda. Ulazak monocita u intimu velikih arterija je karakteristika ateroskleroze. Lokalizovane interakcije monocita i endotela dovodi do ekspresije primarnog atheroma, u ranoj fazi ateroskleroze. Rezultat proinflamatornih procesa je vezivanje monocita, hemotaksa (usmeravanje) i diferencijacija (pretvaranje) monocita u makrofage

Makrofage otpuštaju proinflamatorne materije citokine koji dodatno povećavaju adheziju i infiltraciju monocita u endotel. OxLDL stimuliše razvoj kolonija makrofaga i faktor rasta, materija povezana sa razmnožavanjem, koji izaziva proliferaciju – umnožavanje glatkih mišićnih ćelija u endotelu, a to vodi do zadebljanja endotela. Rezultat proinflamatornih procesa je vezivanje monocita, hemotaksa i diferencijacija (pretvaranje) monocita u makrofage, oslobađanje citokina i pokretanje CITOKINSKE OLUJE. Proinflamatorni odgovor na Slici 1.

Slika 1. Inflamatorni - Imuni odgovor, početna faza ateroskleroze

RANA FAZA ATEROSKLEROZE – FORMIRANJE ATEROMA

Aterom – inicijalna forme aterosklerotičnog plaka

Lokalizovana interakcija monocita i endotela dovodi do ekspresije primarnog ateroma, u ranoj fazi ateroskleroze.

Pod uticaje OxLDL monociti se prevode u makrofage, odbrambene ćelije koje vrše ingestiju (uvlačenje) LDL holesterola, kada nastaju masne trake – penaste ćelije, osnova ateroma.

Progresija ateroskleroze od masnih traka do ateroma dešava se pod uticajem citokina i hemokina koji određuju akumulaciju leukocita u intimi, glatkim mišićnim ćelijama i fibroblastima, kao i adhezija trombocita. Ceo proces vodi do formiranja aterosklerotičnog plaka.

Promene u endotelu krvnog suda ubrzavaju stvaranje aterosklerotičnog plaka. Delovanje OxLDL, citokina Interleukina-1, proinflamatornih citokina, faktora tumorske nekroze −TNF (nastalih kao imuni odgovor organizma na inflamaciju), na vaskularni endotel izaziva pojavu niza inflamatornih promena koje dovode do aktivacije endotelnih ćelija (AEC). Kod AEC dolazi do povećane sinteze i oslobađanja adhezionih molekula za monocite monocitnog hemoatraktivnog proteina (MCP-1), gubi se vaskularni integritet i endotel zida arterije postaje propustan. AEC može dovesti do stvaranja tromba, pojačanog oslobađanje inhibitora aktivacije endotelnih ćelija plazminogena, stvaranja faktora aktivacije trombocita i ekspresije tkivnog faktora aktivacije. Dešava se ekspresija citokina, kao i monocitnog hemoatraktivnog proteina (MCP-1), Interleukina-6 i Interleukina-8.

OxLDL, insulin i faktor rasta poreklom iz trombocita (PDGF) stimulišu migraciju glatkih mišićnih ćelija iz medije u intimu krvnog suda, a kasnije u intimi stimulišu i proliferaciju glatkih mišićnih ćelija, što je prikazano na Slici 2.

Monociti i T-ćelije infiltriraju ivicu ateroskleroznog plaka koji su formirale penaste ćelije.

Formira se aterom – zadebljenje zida krvnog suda koje štrči u lumen krvnog suda i remeti cirkulaciju. Stvarauju se uslovi za natanak tromba.

Slika 2. Normalna arterija (levo) i jak imuni odgovor, sekrecija citokina, hipertrofija intime pojava ateroma (desno)

Biohemijski markeri ateroskleroze su lipidni status, markeri inflamacije: C reaktivni protein CRP, fibrinogen, sedimentacija, citokini (interleukini), hemotaktični protein monocita MCP-1

ZAVRŠNA FAZA ATEROSKLEROZE – ATEROSKLEROTIČNI PLAK

Vremenom dolazi do rasta aterosklerotičnog plaka usled sve veće akumulacije LDL holesterola (lipoproteina). Makrofage vremenom nestaju a sa njima i penaste ćelije. Odumiranjem makrofaga apoptozom i nekrozom formira se glatko i nestabilno lipidno jezgro unutar plaka. Pored destabilizirajućih osobina, makrofage imaju trombogene osobine ekspresijom matriks degradirajućeg proteolitičkog enzima – matrix metaloproteinaze – i tkivnog faktora.

Daljim razvojem ateroskleroze dolazi do bubrenja ateromatoznog plaka, stvara se mogućnost za rupturu (pucanje), vezivanje trombotskih masa i može doći do kompletne okluzije (zapušenja) krvnog suda. Ako dođe do kompletnog zapušenja krvnog suda javlja se infarkt srca, mozga ili drugih organa, ili ozbiljna insuficijencija periferne cirkulacije (slaba cirkulacija). Ako ne dođe do potpunog zapušenja krvnog suda javlja se koronarna (srčana), cerebralna (moždana), visceralna (abdominalna) ili periferna insuficijencija cirkulacije. Posledica je Ishemija oragana a prvenstveno srčanog mišića

Slika 3. Formirani aterosklerotični plak

SASTAV PLAKA

  1. Lipidno jezgro 16%,
  2. Penaste ćelije 1%,
  3. Penaste ćelije i inflamatorne ćelije 7%,
  4. Kalcijum 8% i
  5. Fibrozno tkivo 68%

Slika 4. Sastav ateroskleroznog plaka

Aterosklerozni plak bogat lipidima ima jaku tendenciju da rupturira (pucanje) što dovodi do nastanka kliničkih komplikacija – tromboze, angine pektoris ili infarkta (miokarda).

RIZIK OD ATEROSKLEROTIČNOG PLAKA

Ruptura plaka. Ruptura plaka se vezuje za plak sa dubokim oštećenjem, defektom ili otvorom na fibroznoj kapi zbog čega se lipidno jezgro plaka izlaže krvotoku, gde se ispoljavaju njegove trombogene osobine (nastanak tromba).

Fatalna tromboza. Ruptura plaka je odgovorna za 76 % svih fatalnih (smrtonosnih) srčanih udara, uzrokovanih koronarnom trombozom, širom sveta. Ruptura plaka je više frekventna kod muškaraca nego kod žena. Rizik je pol i menopauza kod žena.

ULOGA DOBROG HDL HOLESTEROLA

HDL uklanja loši LDL holesterol

Mehanizmi kojima se OxLDL uklanja iz subendotelnog prostora je:

  • Fagocitoza (razlaganje) uz pomoć scavenger (čistača) receptora na makrofagama
  • Pojačani obrnuti transport holesterola posredstvom lipoproteina visoke gustine – HDL holesterola (dobri holesterol).
  • HDL može i sprečiti LDL oksidaciju.

HDL, kao i njegov glavni apolipoproteinski konstituent, apolipoprotein A-1 (apoA-1) sprečavaju LDL oksidaciju. Osim apo A-1, HDL sadrži i nekoliko enzima koji mogu sprečiti formiranje oksidisanih fosfolipida u OxLDL, koji izazivaju imuni odgovor. Ovi enzimi su paraoksanaza, acetilhidrolaza faktora aktivacije trombocita (PAF-AH) i acetiltransferaza holesterola lecitina.

Važno je naglasiti da HDL u toku infarkta menja ulogu i postaje stimulans oksidacije lošeg holesterola LDL i hemotakse – vezivanja i infiltracije monocita. U svoje antiinflamtorno stanje vraća se nakon jedne nedelje. Tako u akutnoj fazi infarkta HDL može biti pro-inflamatoran, a antiinflamatoran u osnovnom stanju.

Naglasak: Pored holesterola, Stres, Toksini, Pušenje, Bakterijski toksini, mogu izazvati disfunkciju endotela.

LEČENJE ATEROSKLEROZE

Cilj lečenja ateroskleroze je smanjenje vrednosti ukupnog holesterola u serumu ispod 5,2 mmol/L, a LDL frakcije ispod 3,5 mmol/L.

Kod pacijenata koji su preživeli infarkt ove vrednsoti treba da budu niže 4,2 mmol/L za ukupni holesterol, odnosno do 2,5 mmol/L za LDL-holesterol.

Spontana i ubrzana ateroskleroza

Spontana ateroskleroza se javlja starenjem organizma.

Ubrzana se javlja posle by−pass hirurgije, ugradnje stenta (perkutana transluminalna angioplastika − PTCI balon-dilatacije) i transplanatcije srca. Pojačana je lipidna akumulacija, lakša je povreda endotela (manje je otporan endotel na spoljne i unutrašnje agense), povećana učestalost tromboza.

Pacijentima se preporučuje fizička aktivnost, prestanak pušenja, dijetalna ishrana sa dosta biljnih vlakna i soje i ribe.

Lečenje ateroskleroze primenom lekova iz farmakološke grupe:

  1. Hipolipidemici – Lekovi za smanjenje holesterola i triglicerida.
  2. Antihipertenzivi − Inhibitori angiotenzin konvertirajućeg enzima − ACE inhibitori.
  3. Antioksidansi – Sprečavaju oksidaciju LDL holesterola, neutrališu slobodne radikale.
  4. Antagonisti i inhibitori endotelina, uzroka vazokonstrikcije − skupljanja krvnog suda.

Lečenjem se usporava ateroskleroza ili se stvara mogućnost za njenu regresiju (povlačenje), čime se sprečava oštećenje vitalnih organa.

LEČENJE HOLESTEROLA

Glavni cilj kod lečenja holesterola je smanjenje LDL i porast HDL holesterola.

  1.  Promena zivotnih navika: Hrana zdrava za srce sa dosta biljnih vlakana, bez holesterola, normalna telesna masa i redovna fizička aktivnost.
  2. Statini - lekovi statini su za smanjenje holesterola. Najefikasniji su uz pravilnu ishranu i fizičku aktivnost. Blokiraju proizvodnju holesterola blokiranjem enzima HMGtransferaze, 4 korak u biosintezi holesterola u hepatocitima ćelijama jetre.

Neželjena dejstva: opterećuje jetru pa se ne preporučuje osobama koje imaju akutne ili hronične bolesti jetre, jer mogu da podignu nivo transaminaza enzima jetre; izazivaju bolove u želudcu, mučnine; tremor nalik na Parkinsonovu bolest; bolove u mišićima.

Ekstrakt crvenog pirinča – Monakolin K Po hemijskog sastavu to su STATINI.

  1. Lekovi iz grupe Rezini su materije koje vezuju žučne kiseline

Deluju u crevima po principu povećanog izlučivanja holesterola.

(Holescin biljne kapi sadrže ekstrakt lekovite biljke koja ima sposobnost adsorpcije masnoča u duodenumu, iz hran ei iz žuči).

  1. Žučne kiseline Sekvestranti. Deluju u intestinumu, gde se vezuju za žuč i preveniraju njihovo reabsorbciju u cirkulatorni sitem. Žučne kiseline se grade od holesterola pa ovi lekovi smanjuju vrednost holesterola u organizmu, smanjujući ukupni i LDL holesterol. Lekovi iz ove grupe su holestriramin, colestid.

Holestiramin (kolestiramin, Questran, Questran Light, Cholybar) sekvestrant je žučne kiseline. Sekvestranti žučnih kiselina su polimerna jedinjenja koja služe kao jonoizmenjivačke smole. Holestiraminska smola je veoma hidrofilna, mada je nerastvorna u vodi.

Adsorbensi žučnih kiselina  Adsorbensi žučnih kiselina su počeli da se razvijaju sredinom prošlog veka. Prvi lek iz ove grupe je holestiramin koji je 1973. godine odobren u terapiji hiperlipidemije kod pacijenata koji ne reaguju na dijetetski režim ishrane. Holestipol i Holezevelam su odobreni 1977. odnosno 2000. godine.

Adsorbensi žučnih kiselina su jedinjenja koja se svrstavaju u smole sa osobinama anjonskih izmenjivača. Ova jedinjenja imaju sposobnost da selektivno vezuju i razmenjuju negativne jone. Selektivnost potiče od činjenice da pozitivno naelektrisane smole ne vezuju istim afinitetom anjone. Na primer, hloridni anjon holestiramina može biti zamenjen sa drugim anjonom (žučnih kiselina) koji ima veći afinitet .

PREVENTIVA ZA POJAVU POVIŠENIOG HOLESTEROLA U KRVI

  • Izbegavajte Stres – osnovni uzrok profesionalnih bolesti (statistika)
  • Ne preuzimajte više odgvornosti na sebe nego što je portrebno
  • Ogranišite unos Ugljene hidrate (šećere), Proteine, Masnu hranu
  • Izbegavajte Pušenje
  • Pazite na obim struka
  • Kontrolišite krvni pritisak
  • Budite fizički aktivni

Uzimajte preventivno biljne preparate koji smanjuje holeterol i trigliceride / podstiče metabolizam / čuva krvne sudove - HOLESCIN biljne kapi


HOLESCIN biljne kapi

NEOPHODNA FIZIOLOŠKA KORISNA ULOGA HOLESTEROLA

Holesterol je neophodan za zdravlje.

Ukupni holesterol ne sme da padne ispod 3,5 mmol/L. Ovo može da dovede do smrtnog ishoda.

Korisna uloga holesterola

Holesterol vrši izolaciju nerava, izgradnju ćelijskog zida, polazna je sirovina za sintezu esencijalnih hormona kakvi su: reproduktivni ženski hormoni etsrogeni i progesteron; muški hormoni testosteroni; aldosteron hormona nadbubrega za regulaciju jona natrijuma i kalijuma; kortizoli (prednozoloni) od kojih je najaktivniji hormon kortizol poznat kao „antistres hormon“. Holesterol je neophodan za sintezu holne žučne kiseline u jetri i proizvodnju vitamina D holekalciferola pod uticajem UV zraka.

Sinteza hormona, holekalciferola i holne žučne kiseline koristeći holesterol kao polaznu supstance prikazana je na sledećoj Šemi biosinteze.

Šema biosinteze Hormona, Holne žućne kiseline i Holekalciferola - Vitamina D od polazne supstance Holesterola

STRES KAO UZROK POVIŠENOG HOLESTEROLA

Ako ste se pitali zašto je Holesterol povišen kada je osoba u stanju mentalnog i fizičkog stresa evo odgovora! Kod stresa holesterol se pojačano proizvodi u jetri i povišene su mu vrednosti u krvi, jer se putem krvi doprema do kore nadbubrega, gde se prevodi u antistres hormon Kortizol. Kortizol, poznat kao antistres hormon, luči se pojačano kod izloženosti stresu. Konverzija holesterola u Kortizol prikazana je na Šemi biosinteze hormona iz holesterola.

Kod stresa pojačano je lučenje i Aldosteron hormona, koji se sisntetiše od holesterola, zbog kojeg takođe dolazi do povećanja vrednosti holesterola u krvi (prikazano na Šemi). Aldosteron je odgovoran za porast krvnog pritiska. Njegovo lučenje podstiče Angiotenzin II i smanjena vrednost jona natrijuma (Na+) u serumu. OxLDL holeterol stimuliše lučenje vazokonstriktora Angiotenzina II.



« Nazad
Maslačak, TARAXACUM OFFICINALE WEBER EX WIGG, ASTERACEAE

Maslačak, TARAXACUM OFFICINALE WEBER EX WIGG, ASTERACEAE

MASLAČAK poznat i kao DANDELION Taraxacum officinale Weber ex Wigger, porodica Asteraceae/Composite Lekovite materije sadrži cela biljka, koren i nadzemni deo maslačka. Lekoviti deo biljke (biljnu drogu) čini osušeni koren i herba maslačka, na latinskom Radix cum Herba Taraxaci. Maslačak je korovska biljka, vesnik proleća, koji stidljivo viri iz zemlje sa prvim suncem posle duge i hladne zime. Zbog svog prelepog žutog cveta, nalik suncu i okrenutom ka suncu, maslačak ne može ostati neprimećen, izaziva osmeh na licu i radost u duši. Maslačak je zeljasta biljka, vretenastog korena sa prizemnim nazubljenim listovima raspoređenim u obliku rozete i cevastom stabljikom na čijem se vrhu nalazi jarko žuti cvet okruglog oblika. Čitava biljka sadrži mlečni sok, emulziju belančevina i smole. Ovakvom obliku listova, maslačak duguje ime na engleskom dandelion, ili na francuskom dents-de-lion, što znači lavlji zubi. Koren je konusnog izgleda, često zakrivljen, koji se sužava, spolja braon boje. Koren glavni je braon ili žućkasto-bele boje. Listovi su bazalni. List je zelenkaste ili tamno zelene boje. Cvet je jarko žute ili bledo-žute boje. Maslačak je tradicionalna lekovita biljka za lečenje različitih poremećaja kao što su oboljenja jetre, poremećaji žučne kese, poremećaji digestivnog trakta, artritis, reumatske bolesti, dijabetes, povišene masnoće u krvi, i to zbog svojih anti-lipemik, anti-dijabetik, anti-artritis, anti-reumatik, anti-inflamatornih, anti-tumor, anti-kardioloških i hipoglikemijskih osobina.   Evropski narodi biljne preparate Taraxaci radix cum herba tradicionalno koriste za ublažavanje simptoma vezanih za blage digestivne poremećaje kao što su osećaj punoće, nadimanje, sporo varenje, ili za povećanje količine urina radi postizanja efekta ispiranja, kao pomoćnog sredstva kod blažih urinarnih poremećaja. U tradicionalnoj Kineskoj medicini maslačak je označen kao neotrovna biljka sa posebnim vrednostima zbog njegovih holeretik (podstiče lučenje žuči), diuretik, antireumatik i antiinflamatornih osobina. U Kineskoj narodnoj medicini, maslačak se koristi kod akutnog mastitisa, urinarnih oboljenja i agalaktije, a u Indijskoj još i za lečenje hroničnih ulcera, tuberkuloze, nadutosti, žutice i kamena u žučnoj kesici. Koren maslačka pokazuje aktivnosti probiotika koje pomažu kod gastrointestinalnih poremećaja. Primena ekstrakta korena maslačka opravdana je kod bolova u želudcu, infekcija urinarnog trakta, nekih oboljenja jetre i žučne kesice. U narodnoj medicini, ekstrakt korena maslačka uzima se kod poremećaja protoka žuči, inflamacija u regionu eferentnog urinarnog trakta i dispepsije – bolova u želudcu. Takođe, kod hemoroida, kongestije portalnog sistema, gihta, reumatskih oboljenja, ekcema i drugih kožnih oboljenja. Lekovite materije maslačak imaju diuretički efekat i koristi se kao preventiva bubrežnog kamenca. Za izradu lekovitih preparat uglavnom se koristi usitnjeni osušeni koren maslačka sa herbom (nadzemni deo), sakupljen u proleće ili jesen, u vreme cvetanja biljke. Biljna droga je slabo gorkog ukusa.   Koren i herba maslačka - Radix cum herba Taraxaci officinale Weber ex Wigg.,  (Dandelion root with herb), Asteraceae / Compositae Tradicionalna upotreba čaja korena sa herbom maslačka   Priprema 1 šolje čaja (pojedinačna doza): Čaj dekokta: 3-4 g korena i herbe maslačka, preliti sa 200 mL ključale vode i ostaviti da stoji dok se ne prohladi. Čaj infuza: 4-10 g maslačka dodati u 200 mL vode i kuvati 10 minuta. Čaj maslačka kao dekokta ili infuza piti 3 puta dnevno.   Tradicionalna primena čaja maslačka: Za stimulaciju sekrecije i protoka žuči   Za stimulacija diureze - rada bubrega Protiv bolova u želudcu  - kod dispepsije   Lekovite materije biljne droge koren sa herbom maslačka – Materia medica Taraxacum officinale, radix cum herba Najvažnije bioaktivne materije dandeliona su flavanoidi kvercetin, hlorogenska kiselina, cikorijska kiselina, taraxasterol i seskviterpenski laktoni. Fitotosterol Taraxasterol glavna je lekovita materija maslačka i nalazi se u korenu biljke. Pokazuje osobine anti-hiperglikemika (smanjuje šećer) i anti-inflamatatora (protivupalno dejstvo). Seskviterpenski laktoni Tetrahidroridentin B, iz korena maslačka, pokazuje anti-inflamatorne i anti-mikrobne osobine. Polifenolne kiseline Kafeina kiselina, Horogenska kiselina, Kafeoilhina kiselina pokazuju anti-hiperholesterol osobine (smanjuju holetserol), anti-oksidativne i imunostimulatorne aktivnosti. Nalaze se u cvetu, listu, stabljici i korenu maslačka. Fenolna kiselina Cikorijska kiselina, jaki je antioksidans, sprečava agregaciju trombocita. Favonoidi Luteolin i njegov glikozid Luteolin 7-O-glucoside su antioksidansi. Sadrži ga cvet maslačka. Pored njega flavonoidi maslačka su umbelliferon skopoletin, esculetin. Seskviterpenski laktoni Taraxinic acid-β-D-glucopyranoside, (koren, list, stabljika), pokazuje anti-inflamatorne, anti-hiperglikemijske i anti-mikrobne osobine. Kvercetin (Quercetin) (flavonoid) jak je antioksidans, poboljšava mentalne aktivnosti. Štiti kardiovaskularni sitem od ateroskleroze.  Nalazi se u korenu maslačka. Kemferol, fitomaterija iz grupe flavonoida pomaže zdravlju pankreasa. Nekoliko flavonoida ukjlučujući kvercetin, kafeina i hlorogensku kiselinu, luteolin i luteolin-7-glukozid izolovani su iz dandeliona (maslačka). Inulin, iz korena maslačka, pokazuje hipoglikemijske osobine.   DEJSTVO MASLAČKA Brojni su publikovani naučni radovi koji dokazuju opravdanost primene ekstrakta maslačka kod masne jetre hiperlipidemije (povišenih masnoća u krvi) ateroskleroze (suženja krvnih sudova) šećerne bolesti digestivnih poremećaja   MASLAČAK POMAŽE KOD MASNE JETRE (HEPATIČKA STEATOZA) Ekstrakt maslačka značajno redukuje taloženje lipida (masti) u jetri. Naučno je dokazan protektivni efekat ekstrakta maslačka kod visoko-masnom hranom izazvane steatoze jetre. Ekstrakt maslačka značajno smanjuje nivo triglicerida i ukupnog holesterola, insulina i nivo glukoze u serumu. Mehanizam dejstva objašnjen je kroz povećan nivo enzima AMP piruvat kinaze u jetri i mišićima. Preko povećane aktivnosti AMP piruvat kinaze pojačana je mišićna( funkcija i funkcije jetre čime ekstrakt maslačka signifikatno redukuje akumulaciju lipida u jetri. Nealkoholna masna jetra (NAFLD) je metabolički sindrom karakterističan po abnormalnim lipidnim formacijama u hepatocitima, bez preteranog unosa alkohola. NAFLD se vezuje za gojaznost i poremećaj ishrane. Primarni problem NAFLD je poremećaj metabolizma glukoze, poremećaj imunog odgovora, inflamatorni odgovor i insulin rezistencija koja proizvodi povišenu lipogenezu (stvaranje) slobodnih masnih kiselina i akumulaciju masti u hepatocitima. Pojačan unos masne hrane povećava koncentraciju slobodnih masnih kiselina u krvi što dovodi do povećane proizvodnje triglicerida koji se taložeu jetri. Lipidna akumulacija u jetri izaziva bolest poznatu kao steatoza ili masna jetra. Nakon unosa ekstrakta dandeliona (maslačka) smanjene su vrednosti enzima jetre transaminaza (AST, ALT, GGT), koji su inače laboratorijski parametar za poremećaj jetrinih funkcija, uključujući i steatozu.   EKSTRAKT MASLAČKA PROTIV GOJAZNOSTI Ekstrakt maslačka dovodi do gubljenja kilograma, smanjuje telesnu masu.   MASLAČAK POMAŽE KOD ATEROSKLEROZE – SUŽENJA KRVNIH SUDOVA Naučno je dokazan protektivni efekat ekstrakta dandelion lista i korena na razvoj ateroskleroze evaluacijom odgovora antioksidativnih enzima i lipidnog profila nakon lečenja ekstraktom maslačka. Utvrđen je hipolipidemijski i antioksidativni efekat. Ekstrakt korena i lista maslačka štite od oksidativnog stresa povezanog sa aterosklerozom i smanjuju aterogeni index. Ekstrakt maslačka redukuje stepen (obim) ateroskleroze redukcijom oksidativnog stresa i smanjenjem serum triglicerida, ukupnog holesterola, LDL-holesterola i porastom HDL-holesterola. Maslačak je koristan u prevenciji hiperholesterol ateroskleroze i redukciji aterogenog indexa kao rizičnih faktora za pojavu srčane koronarne bolesti. Prirodni antioksidansi poreklom iz maslačka (kvercetin, taraxasterol, polifenolne kiseline) štite od oksidacije lošeg LDL holesterola. Ekstrakt maslačka doprinosi zdravlju i kroz prevenciju oštećenja organa usled biološke degeneracije. Antioksidansi suprimiraju pojavu i razvoj ateroskleroze i ateroskleroznih lezija – ateroma. Fitomolekule flavonoidi i polifenoli maslačka naučnim i tradicionalnim putem dokazano pokazuju dejstvo antioksidansa. Ove molekule smanjuju nivo holesterola u krvotoku, i plus sa osobinama antioksidansa efikasne su u prevenciji nastanka i razvoja ateroskleroze. Maslačak redukuje razvoj ateroskleroze. Hiperholesterol ateroskleroza povezana je sa porastom nivoa kiseoničnih radikala, koji dokazano produkuju lezije endotela arterija. Lezija endotela arterija kritičan je inicajlni događaj u razvoju ateroskleroze. Maslačak sprečava pojavu lezije na endotelnim ćelijama zida krvnog suda arterije kao posledicu dejstva oksidisanih slobodnih radikala kroz njegove antioksidans osobine. Redukcija stepena ateroskleroze povezuje se i sa osobinama maslačka kao hipolipidemika. Maslačak se upotrebljava u narodnoj medicini za lečenje inflamacija (upala) i ateroskleroze. Naučnici su  istraživanjima utvrdili uticaj visokomasne hrane na zid aorte. Preteranim unosom masne hrane pojavljuje se tanak sloj masnih naslaga na zidu aorte – ateroskleroznih lezija što je tipično za aterosklerozu. Formiranje ovih ateroskleroznih lezija značajno opada unosom ekstrakta korena ili herbe maslačka. Ekstrakt maslačka sprečava agregaciju trombocita, odnosno sprečava  pojavu tromba, pokazuje osobine antikoagulansa i antioksidansa, i time štiti od kardiovaskularnih bolesti.   MASLAČAK SMANJUJE HOLESTEROL I TRIGLICERIDE Lečenje ekstraktom dandelion lista i korena rezultiralo je smanjenjem nivoa plazma enzima i vrednosti holesterola i triglicerida u krvi. Ekstrakt prevenira ne samo aterogeni index, koji je prepoznat kao bolji arterosklerozni marker nego ijedan lipidni parametar samostalno, već i oksidativna oštećenja kao značajan etiološki faktor ateroskleroze. Naučno je dokazano da hiperholetserolemija indikovana visoko masnom hranom povezana je sa pojavom ateroskleroze.   MASLAČAK PROTIV ŽENSKIH KANCEROGENIH BOLESTI Maslačak se upotrebljava u narodnoj medicini za lečenje ženskih bolesti kao što su karcinom dojke i uterusa.   GLAVNA DEJSTVA EKSTRAKTA MASLAČAKA Antioksidans dejstvo Inhibicija oksidacije LDL holesterola i proteina   Protiv gojaznosti Smanjuje telesnu masu   Atikoagulans Inhibicija nastanka tromba   Antiagregacijska aktivnost Protiv adhezije i agregacije trombocita (lepljenje  trombocita)   HIPOLIPIDEMIK aktivnost Smanjuje holesterol Smanjuje trigliceride   KVERCETIN - QUERCETIN Sve više se pridaje značaj flavonoida kvercetina zbog njegovog doprinosa lečenju, prevenciji i očuvanju zdravlja. Spada u polifenolne molekule, sadrći čak 5 fenolnih OH grupa, koje su odgovorne za dejstvo antioksidansa, hipolipidemika, kao i dejstvo antinkancerogene biljne materije. Poboljšava psiho-somatske funkcije, mentalne funkcije i procese na bazalnom ćelijskom nivou. Maslačak je bogat prirodni izvor flavonoida kvercetina.   HOLESCIN biljne kapi SADRŽE MASLAČAK 100 grama ekstrakta Holescin biljne kapi sadrži 10 g ekstrakta Taraxaci officinale radix cum herba, a to je udeo od 10 % ekstrakta maslačka u Holescinu.   Čak 10% lekovitih materija u Holescinu potiču iz korena i herbe Maslačka.

Detaljnije
Smilje, Helichrysum arenarium L. Asteraceae

Smilje, Helichrysum arenarium L. Asteraceae

Smilje, Helichrysum arenarium L. Asteraceae  Botaničko ime žutog smilja je Helichrysum arenarium (L.) Moench, familija Asteraceae (Compositae). Sinonim za smilje je Sandy Everlasting što znači peščani večni, jer uspeva na peščanom tlu i nakon branja cvet ostaje svež nedeljama. Još jedan sinonim za smilje, proizišao iz dugotrajne svežine ubranog cveta je Immortelle, što znači besmrtni. U drevnim vremenima Rimski imperatori stavljali su oko glave venac od cvasti smilja kao oreol, zbog dugotrajne svežine i lepote cveta smilja. Smilje je eliksir mladosti i protiv starenja je pa eterično ulje smilja ulazi u sastav anti-age programa.   Današnja farmaceutska, kozmetička i industrija parfema jako su zainteresovane za Helichrysum vrste zbog specifičnih aroma i sastava esencijalnih ulja. Kao lek koristi se vrsta Helichrysum arenarium, dok se druga vrsta Helichrysum italicum uglavnom koristi u kozmetičkoj iindustriji i industriji parfema zbog svog kvalitetnog i mirisnog etarskog ulja. Datiraju podaci da se Helichrysum vrsta upotrebljava u narodnoj medicini najmanje 2000 godina.   Lekoviti deo smilja (biljnu drogu), čini osušene cvasti smilja, Flores Helichrysi arenarii, sakupljene u fazi pre punog otvaranja cveta. Suši se na sobnoj temperaturi u hladu, na suvom i dobro provetrenom mestu, zaštićeno od vlage. Morfološke karakteristike smilja Smilje je višegodišnja zeljasta biljka visine 20-35 (50) cm. Stabljika je uspravna, belo vunasto dlakava sa mnogo listova. Listovi su celi, sivo pustenasto dlakavi, u donjem delu stabljike duguljasto-lopatičasti, u gornjem linearno-lancetasti. Glavice su sitne, u gustim, terminalnim gronjama. Cvetovi su u zlatnožutim mnogobrojnim korpicama, skupljene u guste metlice. Cvetovi su limun žuti ili zlatnožuti. Smilje raste divlje ili se gaji u stepskim i peščarskim predelima, na peskovitim i suvim mestima. Raste u stepskim i peščarskim predelima Evrope, u podunavskim peščarama severne i istočne Srbije, u Deliblatskoj peščari i na peskovitim i suvim mestima. Najveći snabdevač cvasti smilja je Poljska, Rusija, Ukrajina, Litvanija. Lekovite materije cvasti smilja  - Materia Medica Flores Helichrysi arenarii  Fitomaterije cvasti smilja dominantno su fenoli i flavonoidi. Flavonoidi su najvažnije lekovite materije cvasti smilja. Sadrži tri vrste flavonoida i to flavanone, flavone i flavonole (naringenin, salipurpozid, izosalipurpozid, luteolin, kemferol, apigenin), ftalide, kumarine (skopoletin, umbeliferon, eskuletin), fitosterole (kampesterol, β-sitosterol), fenolne biljne kiseline kafenu, hlorogensku i ferulnu, derivate piranona (žuto obojeni arenol i homoarenol), polisaharide, karotenoide, tanine.  Sadrži malu količinu etarskog ulja gde su glavni sastojci zasićene masne kiseline palmitinska, laurinska i miristinska. Iz grupe terpena etarsko ulje sadrži kariofilene i pinone, heneikozanom, linalol, α-terpineolom, anetolom, timol, karvakrol. Kvalitet cvasti smilja – standardizacija biljne droge cvasti smilja Ruska farmakopeja je postavila standard za kvalitet cvasti smilja koji je uslov za lekovito dejstvo. Meri se količina ukupnih flavonoida kojih cvasti smilja treba da sadrže najmanje 6 %. Primena i dejstvo cvasti smilja Cavsti smilja Helichrysum arenarium poseduju široki raspon farmakoloških aktivnosti kao što su holagog i holeretik, aktivnosti antioksidansa, antimikrobna dejstva, antiaterosklerotična (protiv zakrčenja/suženja arterija), antiproliferativna (protiv rasta ćelija tumora), antidijabetska, neuroprotektivna, antiinflamatorna, citotoksična. Postoje podaci da se u narodnoj medicini cvasti smilja koriste za lečenje poremećaja žučne kese i želuca, cistitisa i artritisa. Cvasti žutog smilja koriste se u narodnoj medicini Evropskih naroda za lečenje bolesti jetre i žučne kese. U narodnoj medicini ekstrakt cvasti smilja Helichrysum arenarium koriste se kao holagog, holeretik, hepatroptektiv i duretik. Cvast smilja podstiče izlučivanje i protok žuči (holagog i holeretik dejstvo), povećava otpornost zida ćelija jetre na toksine i spoljašnje agense (hepatoprotektivno dejstvo). Pokazuje inhibitorno dejstvo na razvoj tumora. Ekstrakt cvasti smilja koristi se kao biljni lek za detoksikaciju organizma. U tradicionalnoj medicini koristi se kao i kao diuretik. Biljna droga sadrži i gorke sastojke koji mogu da unaprede sekreciju želuca i pankreasa. Nalazi primenu i kao spazmolitik - dovodi do opuštanja mišića digestivnog sistema, pomaže kod hroničnog holecistitisa (upala žučne kesice) i grčeva žučne kesice. U narodnoj medicini primena cvasti smilja indikovana je i kod slabog varenja (indigestije). Koristi se kao tradicionalni biljni lek za ublažavanje simptoma blagih digestivnih poremećaja kao što su nadimanje i povećano stvaranje gasova, osećaj punoće. Cvasti smilja se u zvaničnoj medicini koriste u lečenju stomačnih nelagodnosti i bolova (dispepsija). Tradicionalno je u primeni kao biljni antibiotik i kao antifugalni preparat. Dejstva antibiotika su dokazana savremenim naučnim metodama na bakterijama stafilokokama i streptokokama. U Rusiji smilje je od davnina visoko cenjena lekovita biljka za lečenje jetre. Koliko je u Rusiji smilje značajna lekovita biljka za jetru govori činjenica da je Ruska farmakopeja, inače propis o lekovima, kategorisala cvasti smilja kao lek i odobrila ekstrakt cvasti smilja kao lek za lečenje jetre još pre 100 godina.   Ekstrakt cvasti smilja upotrebljava se za stimulaciju lučenja žuči pa je pogodan za osobe sa slabim varenjem. Ekstrakt širi žučne kanale i relaksira otvor žučne kese pa je protok i izlučivanje žuči u digestivi sistem veći. Ovo je jedan od načina za ispoljavanje dejtsva detoksikansa cvasti smilja. Žuč sa sobom nosi i toksine.  Antioksidans dejstvo cvasti smilja Fitomaterije flavonoidi i fenoli pokazuju antioksidans dejstvo. Cvasti smilja jsu bogate flavonoidima i fenolima. Preventivnim uzimanjem ekstrakta cvasti smilja, sprečava se stvaranje slobodnih radikala u našem organizmu što je antioksidans dejstvo. Preparati cvast smilja neutrališu već nastale reaktivne oksidisane produkte i slobodne radikale i sprčavaju pojavu posledičnih bolesti ili njihov razvoj. Ekstrakt cvasti smilja deluje kao antioksidans, što je dokazano naučnim metodama. Ekstrakt cvasti smilja može da odloži progresiju hronične bolesti kao posledicu formiranja i aktivnosti reaktivnih oksidisanih produkata i slobodnih radikala, kao što su tumor, kancer, ateroskleroza. Flavonoidi i fenolne biljne kiseline cvasti smilja pokazuju antioksidans osobine, što znači da sprečavaju nastanak slobodnih radikala. Pokazuju i antikancerogeno dejstvo jer vrše neutralizaciju nastalih slobodnih radikala u našem organizmu. Citotoksično (antikancerogeno) dejstvo, odnosno neutralizacija slobodnih radikala Helichrysum vrsta dokazano je savremenim naučnim putem. Hvatanje slobodnih radikala ekstrakta Helichrysum vrsta dokazan je eksperimentom na slobodnim radikalima. Utvrđeno je da je sadržaj ukupnih flavonoida u ekstraktu cvasti smilja u obrnutoj korelaciji sa aktivnostima slobodnih radikala, što znači da cvasti smilja momentalno eliminišu slobodne radikale. Citototksično dejstvo ekstrakta cvasti smilja dokazan je na 3 linije humanih kancer ćelija (PC3, HeLa, K562). Citotoksična aktivnost ekstrakta protiv ćelija kancera u pozitivnoj korelaciji je sa njegovom antiradikal aktivnosti. Što je veći sadržaj flavonoida u cvasti smilja to je citotoksično desjtvo i dejstvo antioksidansa veće. Sposbnost otpuštanja protona merilo je primarne antioksidans aktivnosti. Antioksidansi iz cvasti smilja doniraju proton slobodnim radikalima čime ih neutrališu, dajući netoksična jedinjenja i time inhibišu razvojne faze tumora. Flavonoidi iz cvasti smilja (Helichrysum arenarium Fores) su istovremeno i elektron donori i time redukuju oksidisane produkte u našem telu dajući neutralne molekule, zbog čega su sekundarni antioksidansi. Deluju kao primarni i sekundarni antioksidansi, hvataju slobodne radikale i time preveniraju bolesti kao posledice oksidativnog stresa odnosno reaktivnih oksidisanih produkata i slobodnih radikala, bolesti poput tumora, kancera ili ateroskleroze. Ekstrakt cvasti žutog smilja koristi se kao antioksidansi kod bolesti izazvanih oksidativnim stresom (slobodnim radikalima). Cvast smilja sprečava oksidaciju bioloških humanih materija koje bi u formi oksidisanih proizvoda i slobodnih radikala izazvale bolest. Na primer, sprečava oksidaciju lošeg holesterola i formiranje slobodnih radikala LDL-lošeg holesterola, koji je inicijator ateroskleroze. Dejstvo Ekstrakta cvasti žutog smilja  Ekstrakt cvasti smilja, Extractum Flores Helichrysum arenarium, koristi se protiv hronične inflamatorne bolesti jetre, žučne kese i žučnih puteva, kao što su holecistitis, holangitis, hepatoholecistitis i kod bilijarne diskinezije (sporo kretanje žuči).   Farmakološka dejstva ekstrakta cvasti smilja: holeretik - stimulator sekrecije žuči, holagog - ubrzava protok žuči, antiinflamtorna - protivupalna dejstva, antibakterijska dejstva, spazmolitik dejstva i dejstvo zaceljivanja rana i ranica, povećava sadržaj bilirubina, povećava tonus žučne kese, izluzčivanje žuči i promoviše varenje, relaksira sfintere (otvor) žučne kese i širi žučne puteve, menja viskozitet i hemijski sastav žuči, stimuliše sekreciju želudačnog soka i usporava njegovu evakuaciju iz stomaka i intestinuma čime poboljšava varenje, aktivira egzokrine osobine pankreasa – podstiče lučenje pankreasnih sokova, širi krvne sudove crevnog sistema za varenje  - intestinuma dovodi do eliminacije holesterola i triglicerida  pomaže kod masne jetre antibakterijsko dejstvo prema gram pozitivnim bakterijama. detoksikans jetre kod akutnog pijanstva Pronađite ekstrakt cvasti smilja u apotekama Cvasti smilja ulaze u sastav biljnog tečnog ekstarkta Holescin biljne kapi, koji se može nabaviti u svim apotekama i u bolje snabdevenim prodavnicama zdrave hrane!  Nema potrebe da sami pripremate ekstrakt, dovoljno je da nabavite suplement Holescin i nabavili ste ekstrakt cvasti smilja.  

Detaljnije
Vodopija, Cichorium inthybus L. Asteraceae

Vodopija, Cichorium inthybus L. Asteraceae

Vodopija, Cichorium inthybus L. Asteraceae Vodopija je višegodišnja biljka, raste kao korov pored puta i na pašnjacima i livadama, u visinu od 80-90 cm, ima svetlo plave cvetove, ređe bele ili pink. Raste u Evropi i Aziji. Najčešće korišćeno zajedničko ime je cikorija. Koristi se tardicionalno kao lek i hrana. U narodu koren vodopije se koristi kao zamena za kafu. Lekoviti deo biljke (biljnu drogu) čini osušeni koren ili herba. Koren vodopije - Cichorium inthybus radix Lekovite materije biljne droge korena Vodopije - Materia medica Cichorium inthybus radix Biljna droga koren vodopije bogata je raznim fitomaterijama lekovitog dejstva kao što su flavonoidi (hiperozid), gvajanolidni heterozidi (hikoriozid, sonhuzid), sadrži derivate kafene kiseline (hlorogenska, izohlorogenska, dikafeoilhina), hidroksikumarine (umbeliferon), poline i značajnu količinu polisaharida inulina. Primena i dejstvo Vodopije Pozitivno deluje na jetru, sistem za varenje, srce i upalne procese na koži, sluzokoži i na unutrašnjim organima. U narodnoj medicini biljna droga koren vodopije koristi se za snižavanje nivoa holesterola i triglicerida u krvi zbog holeretik dejstva. Koristi se za ublažavanje bola u želucu i stomaku čime pokazuje osobine dispeptika, leka protiv bolova organa za varenje. Tradicionalno se koristi kao lek za ublažavanje simptoma digestivnih poremećaja kao što su nadimanje i povećano stvaranje gasova, osecaj punoće i sporo varenje. Dejstva ekstrakta korena vodopije poboljšava zdravlje organa za varenje jer podstiče lučenje želudačnih i pankreasnih sokova i žuči, poboljšava zdravlje jetre, protivupalno - antieksudativno (protiv upalnog izlivanja tečnosti), poboljšava rad srca i krvnih sudova (kardiovasklukarni sistem), jer smanjuje tonus srčanog mišica (negativno inotropno) i smanjuje broj srčanih otkucaja u minuti (negativno hronotropno), antioksidans dejstvo ima čime zaustavlja nastajanje slobodnih radikala, antiaterogeno dejstvo - protiv pojave ateroskleroze tako što sprecava pojavu suženja - ateroskleroznog plaka na zidu krvnog suda arterije, antiaterosklerotik - smanjuje obim već formiranog ateroskleroznog plaka,  čistac krvi, odnosno smanjuje viskozitet krvi i agregaciju trombocita, ekstrakt korena vodopije ima citotoksično (antitumor) dejstvo, pomaže kod nadimanja i gasova. Intenzivno eliminiše gasove pa se koristi kod meteorizma, smanjuje nivo šećera u krvi jer ima fitomateriju inulin koja smanjuje šećer.   SLIM dejstvo ekstrakta korena vodopije Ekstrakt korena vodopije pomaže održavanju normalne telesne težine i eliminiše prekomernu telesnu masu! Ekstrak korena vodopije smanjuje osećaj za glad i izaziva porast osećaja sitosti.   Sastavni je deo dijeta za kontrolu telesne mase i mršavljenje. Ekstrakt korena vodopije nalazi se u sastavu biljnog ekstrakta Holescin biljne kapi koji se može se nabaviti u svim apotekama. Dovoljno je samo da pijete Holescin biljne kapi i uneli ste ekstrakt korena vododpije.  

Detaljnije

NATURA SANAT

PORUČITE ON-LINE »